Živim u Švajcarskoj u gradu Cirihu, daleko od svoje zemlje i svog zavičaja, ali su mi oni uvek u srcu. Kada pomislim na Srbiju, na moj kraj, setim se kako prolazim kroz veliki Beograd. Kroz njega protiču lepotica Sava i ponosni Dunav, koji se sastaju i grle na Ušću. Vidim pred sobom Hram svetog Save koji sija najlepšim sjajem i simbolizuje snagu i veru srpskog naroda.
Zatvaram oči i odlazim u svoj zavičaj. To je malo mesto koje se zove Grabovac. Izgleda kao mali raj. U tom raju se opuštam, dok slušam cvrkut ptica i zujanje livadskih insekata. Leptiri piju iz svojih mirisnih čašica prolećne napitke, a ja se sladim rumenim šumskim jagodama. Svuda oko mene se širi miris pokošene trave. Veseli mladunci domaćih životinja trčkaraju i izvode plesove na zelenom tepihu.
Iz te divote me trže zvuk pastirske frulice. Toga samo ima u Srbiji. Čini mi se da me svaki ton dira i urezuje mi se u srce. To je moja Srbija. To su zvuci mog zavičaja. To je moj kraj. To smo svi mi i na kraju to sam ja!
Oko mene žubor osvežavajuće planinske vode, koja u moj život uliva optimizam i vedrinu. U Grabovcu ima osam bunara koji potiču iz rimskog perioda. Sve znamenitosti, spomenici i ostali svedoci prošlosti čuvaju svoje tajne.
Zato je za mene zvuk mog zavičaja, najlepša melodija koja odjekuje mojim srcem.
Milena Maksić
VII razred
Cirih
Moja krsna slava - Milena Maksić
© 2012 SKD Svetionik. Sva prava zadržana.
Joomla! je besplatan softver objavljen pod GNU/GPL licencom.
