Ne želim da odrastem - Marijana Antonijević

subota, 02 maj 2009 01:00
El. pošta Štampa PDF
Svaki čovek koji se rodi, mora i da odraste jednoga dana i da ostari. Mladi bi što pre da odrastu, a stari bi da se ponovo vrate u detinjstvo.

Ja sam u godinama, kada polako, ali sigurno koračam ka svetu odraslih. Često razmišljam o tome i šta će mi to doneti, a šta oduzeti.

Iz razmišljanja me često trgnu računi koji se svakoga dana množe u poštanskom sandučetu i ponekad zabrinuta lica mojih roditelja, da li će moći da plate sve te račune i porez koji je u Švajcarskoj veliki. Tada shvatim, da je najbollje sada, kada idem u školu. Nekada su teški zadaci, nekada sam umorna, ali šta je to prema životnim brigama?

Uživam u zvucima muzike koji dolaze iz mog kompjutera. Zove me drugarica i smejemo se kao nikada do sada. Pitam se da li je to moguće i kada si odrastao? Iako nas ponekad mami da zavirimo u taj nama neobičan i nepoznat svet, shvatam da je lepše da sam u stvarnosti. Sada sam bezbrižna i skoro sve mi je dopušteno. Zar i vi ne bi uživali u tome što duže?

U svetu odraslih vrebaju mnoge opasnosti: droga, alkohol, pušenje, udesi koji mladi naprave vozeći automobile i motore. To su strahovi koji me plaše.

Zato, iako smo ponekada nestrpljivi i znatiželjni, treba poslušati savete roditelja i odraslih. Oni sigurno mnogo bolje znaju zbog čega, sada kada su odrasli, žele i čeznu da se vrate u naše godine.

Marijana Antonijević
VIII razred, Opfikon