U jednom gradu je živeo dečak po imenu Toma. Nije imao roditelje i živeo je u Domu za nezbrinutu decu. Nikada nije saznao ko su mu bili otac i majka. Oca nije poznavao, a majka mu je umrla kada je imao tek godinu dana. Kroz daleko sećanje, samo je mogao da prepozna njen glas koji mu je obećao da će se jednom javiti.
Toma sada ima devet godina. "Vreme je za spavanje!", reče žena koja je brinula o deci u Domu. To se ponavljalo svake večeri, a deca su morala tačno u minut da odu u krevet. Toma je zaspao. U svom carstvu snova, odjednom je čuo glas: "Tomo, da li čuješ moj glas?" "Čujem te, a ko si ti?", "Ja sam tvoja majka!", "Ali, ja nemam majku!", "Zar se ne sećaš da sam ti obećala da ću se jednom oglasiti?". Toma se slabo svega sećao, ali je ipak shvatio ko mu se javio. Majka ga je zamolila da dođe u ponoć na njen grob i da će tamo zateći jedan poklon.
Toma je razmišljao kako da ode tamo, kada je u Domu. Setio se da može da pobegne kroz prozor i to je i uradio. Bilo ga je strah dok je sam išao ulicom prema groblju, ali ga je taj glas obavezivao na to. Išao je dalje i dalje. Kada je nekako pronašao to mesto, odjednom je video svetlost. Bio je to jedan čaroban prsten, a pored njega je našao pismo sa porukom: "Stavi prsten na ruku i bićeš srećan i bogat, ali moraš da ispuniš jedno obećanje. Kada odrasteš, moraš da učiniš jedno veliko i dobro delo sa novcem koji ćeš imati!" .Tomi nije bilo najjasnije šta to sve znači, ali je prihvatio sve to.
Od trenutka kada je stavio prsten na ruku, život mu se izmenio Postao je najbolji učenik, svi su hteli da se druže sa njim. Bio je srećniji nego pre. Bilo mu je i lepo, jer je znao da mu je majka pomogla da postane dobar i pošten čovek. Kada je odrastao, Toma je odlučio da sagradi novi dom za nezbrinutu decu, u koji je smestio svu siromašnu i decu bez roditelja i time ispunio majčin zavet.
Katarina Bralović
V razred, Cirih
U snu sam čuo glas - Katarina Bralović
© 2012 SKD Svetionik. Sva prava zadržana.
Joomla! je besplatan softver objavljen pod GNU/GPL licencom.
