U snu sam čuo glas - Mina Đoković

subota, 02 maj 2009 01:00
El. pošta Štampa PDF
Te noći sam imala veoma neobičan san. Jedna ruka mi je pokazala put do čarobne zemlje. Predložila mi je da sednem na čarobni ćilim.

Letela sam kroz predivne predele i uživala u carstvu zvukova i boja. Oko mene su sijale zvezde koje su bacale razne boje. Zvezdana prašina je padala po mojoj kosi. Osećala sam miris vanile i nekog čudnog parfema posebnog mirisa. Pomislila sam gde li će me taj čudesni ćilim odvesti. Kako je u toj posebnoj i zagonetnoj zemlji. Nisam čekala dugo.

Odjednom sam se našla ispred čarobnih vrata. Pokušala sam da ih otvorim, ali nije uspelo. Shvatila sam da je za ulazak nešto potrebno, neke čarobne reči. Ređala sam po glavi sve što mi je palo na pamet, ali nije vredelo. Onda sam tužno stajala i razmišljala još dublje i dalje. Šta bi to moglo biti što otvara sva vrata svih planeta na svetu? Pomislih, da to jedino mogu biti jake i prave reči.

Izgovorila sam: ljubav, poštovanje, mir, radost, prijateljstvo, sloga, beli golub sa maslinovom grančicom, deca i još mnogo toga. Kada sam to sve izgovorila, vrata su se širom otvorila i ja sam bila tako srećna. Čula sam glas: “Nije dovoljno samo izgovarati reči, pređi na dela! Lepa reč i gvozdena vrata otvara, ali dobra dela čine još više i spašavaju svet od svih loših uticaja“.Shvatih, zaista je tako! I dok sam se spremala da načinim prvi korak u tu čudesnu i zagonetnu zemlju, čula sam još jedan glas. Ovoga puta je to bio glas moje mame koja me je budila da ustanem i spremim se za školu.

Snu je bio kraj, a moja maštovita bajka je bila završena. Ipak, ono što sam zapamtila je da ću sigurno težiti ostvarenju svojih snova i maštanja čineći dobra dela, pa ko zna možda me ona i odvedu na neku drugu lepšu planetu gde vlada ljubav.

Mina Đoković
VIII razred, Opfikon