Ja volim da idem u Srbiju. To je moj zavičaj i moja zemlja, iako živim u Švajcarskoj. U Srbiji imam puno familije i uvek se radujem susretu sa njima. Tamo imam i kuću i to je jedna neraskidiva veza koja nas spaja.
Iako živim u Cirihu, često mi se čini da čujem zvuke iz Srbije. Te melodije se dugo pamte: ptice koje svojim veselim pesmama ulepšavaju prirodu, žubor reke koja umiva obale, zvuci maternjeg srpskog jezika, frule, trube i harmonike. To se nekako memoriše i ostaje trajno, zauvek.
Moj zavičaj je u okolini grada Kruševca, koji je bio stara srpska prestonica gde su u dalekom četrnaestom veku živeli knez Lazar i kneginja Milica. Zvuci prošlosti i davnih vremena se prepliću sa ovim danšnjim,modernim. Ostaje nepokoreno ono naše srpstvo, naša duša, vera i pravoslavlje.
Najlepše mi je kada odem u svoje Rađevštice. Tada uživam u lepotama prirode, zvucima, bojama i mirisima. Jagode koje pronažem u šumi ne mogu se uporediti sa ovim jagodama iz prodavnice. One su slađe, ukusnije i mirisne. Leptiri imaju drugačije boje, a oko mene se čuju najrazličitije melodije.
U sred brda je i dedina stara kuća. On mi je pričao kako se nekada živelo i kako je on provodio svoje detinjstvo. To su lepe i zanimljive priče. Kako sam stariji sve su mi razumljivije i bliže, jer zvuci zavičaja odjekuju mojim srcem.
Filip Curaković
IV razred, Cirih
Zvuci moga zavičaja - Filip Curaković
© 2012 SKD Svetionik. Sva prava zadržana.
Joomla! je besplatan softver objavljen pod GNU/GPL licencom.
