Zvuci moga zavičaja - Nikola Baratović

subota, 02 maj 2009 01:00
El. pošta Štampa PDF
Moj zavičaj je Srbija. Moje selo nije baš veliko kao grad Cirih, ali ga volim i ono je u mom srcu. Zove se Pašna ravan i nalazi se u blizini Bajine Bašte.

U blizini mog sela protiče reka Drina. Ona razdvaja Republiku Srpsku i Srbiju i svojim čarobnim talasima stvara najlepše melodije. Ima lepu i nedirnutu prirodu koja me uvek očara. Kada je zima ima dosta snega i beli pokrivač tada prekrije okolinu. Mraz i vetar sviraju na svojim čudesnim violinama.

Leto boji moj zavičaj u bezbroj najlepših boja. Tada se mogu čuti i najrazličitiji zvuci kompozitora zrikavaca, bubica i ptica. Veseli zečevi skakuću po zelenom tepihu prošaranim cvećem. U dvorištu moje bake, veselo se šepuri ćuran, a ovce se hvale svojim prinovama, malim belim jagnjićima.

U mom zavičaju se najviše svira harmonika. Njeni zvuci su mi stalno u mislima i oni su obeležje Srbije. Oni se nekako uvuku i u moje srce i ostaju tu i kada sam ovde u Švajcarskoj.

Zvuci moga zavičaja me uvek prate i ja jedva čekam da im se ponovo vratim.

Nikola Baratović
V razred, Cirih