Na početku večeri goste su pozdravile direktorka biblioteke gospođa Krista Oberholcer i nastavnik srpke škole Svetlana Ilić Marček verovanjem da poezija ima svoje čitaoce, ozbiljne, posvećene ljude koji su za nijansu bolji jer ih oplemenjuje stih.
"Motivaciju za stvaranje stihova Savanović nalazi u potrebi za vlastitim otkrivanjem, odnosno - za izražavanjem svoga odnosa prema svetu svojih osećanja i uverenja, a možda i iz moralnog imperativa o tome da treba spasiti od zaborava duhovne projekcije doživljaja iz života. Sačuvati odsjaje vlastite duše u obliku pisane reči jeste krajnji cilj autorovih duhovnih iskri."
Iz zbirki pesama Savanović je govorio publici odabrane u kojima se uspešno poigravao oblicima i značenjima reči i sintagmi, pretvarajući tako rezultate svojih razmišljanja u uspešnu filosofsko- umetničku formu. Tako da je čak i sumorne sadržaje predstavljao na dopadljiv i lepršav način.
"Ne veruj čoveku koji je izdao sebe"
"Nema veće prepreke od reči koja se ispreči"
"Nikad nije kasno, da ne može biti kasnije"
"Mnogo sam se uozbiljio odkad neke stvari ne uzimam ozbiljno"
"Srbin najčešće polazi od sebe, zato teško dolazi sebi" izazvale su smeh ali i razmišljanje prisutnih, što je bio uvod u diskusiju na temu "Poezija kao večiti oslonac".
U toploj atmosferi prisutni su razgovarali koliko je poezija važna za održavanje i razvoj civilizacije, koliko poezija boji život onom ko je bar na trenutak dotakne i koliko je važno biti svestan i budan pa prepoznati poeziju u okruženju. Diskusija koja se pretvorila u topao razgovor nastavljena je uz apero koji su pripremili g. Savanović i biblioteka. Novac od prodatih knjiga namenjen je u humanitarne svrhe.
