24. avgusta 2009. godine Jat Airways će proslaviti 60 godina od prvog leta za Cirih. Tim povodom Jat Airways će ponuditi svojim putnicima specijalnu tarifu za relaciju Cirih-Beograd-Cirih.
Pozovite 043 816 87 87 za dodatne informacije.
Prvi let na zapad
Avgusta ove godine JAT obeležava 60 godina od uvođenja vazdušnog saobraćaja između Jugoslavije i Švajcarske. Pre šezdeset godina, 24. avgusta 1949. JATo-ov avion DC-3 prvi put je sleteo na tada još uvek travnatu pistu ciriškog aerodroma. Vazdušna linija Beograd-Zagreb-Cirih bila je prva međunarodna linija JAT-a prema Zapadu.
Dve godina nakon osnivanja JAT je obavljao pretežno domaći saobraćaj i imao je samo nekoliko linija prema istočnoevropskim zemljama. Te 49-te godine Jugoslavija se na razmeđu Istoka i Zapada, na početku hladnog rata, nalazila u vrlo teškoj međunarodnoj situaciji. JAT je ukinuo sve međunarodne linije ka Istočnoj Evropi i počeo da se okreće prema Zapadu. Kao rezultat toga, u saradnji sa Švajcarskom nacionalnom kompanijom Swissair, došlo je do otvaranja linije za Cirih. SWISSAIR je prvi let na relaciji Cirih-Beograd obavio 22. jula 1949.
Inače, JAT je bio peta međunarodna kompanija koja je sletela na pistu aerodroma Cirih.Tri godine nakon uvođenja redovnog saobraćaja, JAT je 1952. godine u Cirihu otvorio predstavništavo.
Tokom minulih 60 godina JAT je za Švajcarsku imao veoma intenzivan putnički saobraćaj i to ne samo iz Beograda i ne samo za Cirih. Takođe, nakon dolaska prve Karavele, JAT je od 1965. godine za Cirih imao redovnu kargo liniju avionom DC-3.
U početku, JAT je za Cirih leteo preko Zagreba, a potom dalje za Pariz pa i London. Istovremeno, od maja 1964. godine, JAT je za Cirih počeo da leti iz Dubrovnika, od 1967. iz Splita, a od novembra 1970 iz Ljubljane.
U međuvremenu je, od 1969. godine JAT počinje sistematski da se sprovodi koncepciju intenziviranja saobraćaja na evropskim i mediteranskim linijama, ali ne samo povećavanjem broja destinacija, već povećanjem broja letova i uspostavljanjem direktnih veza s najfrekventnijim gradovima. Te godine razdvajeni su letovi za Cirih od Pariza, uspostavljaju se direktni letovi za London, Ovaj proces je završen 1981.godine kada je JAT počeo da razdvaja letove iz Beograda i Zagreba, odnosno uveo nekoliko direktnih letova iz Beograda za Cirih. Od 1984. JAT je kratko leteo za Ženevu. Godine 1986. u Cirihu osnovao svoje prvo samostalno preduzeće u inostranstvu, TARGA TOURS.
U 1989. godini, kada je ostvarivao najbolje rezultate i bio na vrhuncu razvoja, JAT je iz Beograda za Cirih, preko Zagreba, imao dnevni saobraćaj plus jedan direktan let, nedeljom. Pored ovoga, u letnjoj sezoni, JAT je za Cirih imao direktne letove iz Dubrovnika i Splita (jednom nedeljno), kao i iz Ljubljane (tri puta nedeljno).
Tokom devedesetih godina prema SR Jugoslaviji su u dva navrata bile uvedene sankcije, što je za posledicu imalo obustavu međunarodnog vazdušnog saobraćaja. Nakon sankcija Saveta bezbednosti, koje su prema SR Jugoslaviji uvedene 27. maja 1992. godine, i dvoipogodišnje obustave međunarodnog vazdušnog saobraćaja, avio saobraćaj između Srbije i Švajcarske je obnovljen 31. oktobra 1994. godine. Međutim, JAT je i u međuvremenu, 1993. godine, iznajmljenim avionima iz Temišvara obavio 24 leta za Cirih. Tokom 1998. godine JAT je za Cirih imao redovne čarter letove i iz Prištine.
Do novog prekida je došlo 9. septembra 1998. kada je uvedena zabrana letenja, najpre prema zemljama članicama Evropske Unije, a od 11. marta 1999. totalna zabrana saobraćaja iz Srbije, pa i za Švajcarsku. Nakon suspenzije i ovih sankcija JAT je obnovio međunarodni saobraćaj upravo letom za Cirih, 22. februara 2000. godine. Kao i prilikom trajanja prethodnih sankcija, JAT je, imajući u vidu značaj ovog tržišta, ali i zahvaljujući podršci švajcarskih vazdihoplovnioh vlasti, već od juna 1999. godine organizovao prevoz putnika autobusom za Banja Luku, koji su sa banjalučkog aerodroma kompanijom Air Srpska putovali za Cirih i Sen Galen u Švajcarskoj.
Nakon otvaranja aerodroma »Konstantin Veliki» u Nišu, JAT Airways je obavio prve letove za Cirih 19. decembra 2003. godine.
Jovo Simišić
