Srpska dijaspora ima veliki finansijski potencijal u inostranstvu koji bi trebalo privući za investiranje u matici, izjavio je Tanjugu ministar za dijasporu Srđan Srećković.On je kazao da je dijaspora u vidu deviznih doznaka prošle godine u zemlju unela 4,9 milijardi dolara, što je više od polovine celokupnog izvoza srpske privrede iz 2007. godine.
O veličini finansijskog potencijala dijaspore svedoči podatak da je učešće deviznih doznaka u ukupnom društvenom bruto proizvodu prošle godine iznosilo 13,8 odsto, po čemu zauzimamo 11. mesto u svetu, rekao je Srećković u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji.
Zato država, prema njegovim rečima, za razliku od poslednjih decenija, mora da iskoristi taj potencijal i da doživljava dijasporu kao partnera koji može da značajno doprinese razvoju zemlje.
Srećković je naglasio da su naši ljudi iz dijaspore ohrabreni situacijom u Srbiji "koja ulazi u fazu u kojoj će biti mnogo niži ekonomski i politički rizici, pa je za očekivati da će se u narednom periodu mnogo više uključivati u privredni život i ulagati mnogo ozbiljnije investicije".
Nema više nikakve sumnje da u Srbiji postoji pravna sigurnost, kazao je Srećković i dodao da što se više budemo kretali u pravcu ulaska u EU, rizici za investiranje u Srbiju će se dodatno smanjivati.
"S obzirom na to da je naše tržište brzo rastuće i da imamo najviši rast društvenog bruto proizvoda u okruženju, a pri tom nedovoljni stepen konkurencije koji dovodi do vrlo visokih profitnih stopa, ovo je zaista pravi trenutak za ulazak investitora na srpsko tržište", smatra on.
Ministar je pozvao naše ljude iz dijaspore da se intenzivno uključe u investiranje, "ne iz nekih kvazipatriotskih i demagoških razloga, već zato što je to njihov interes".
Prema njegovim rečima, najveći problem dijaspore bio je odsustvo poverenja u državu, koje se, međutim, poslednjih godina polako vraća, "što je, ipak, veoma dug proces".
"Svi oni žele da mnogo čvršće i bolje budu povezani sa maticom i nemali broj razmišlja o povratku u Srbiju, što će biti moguće ako im obezbedimo izvesnu budućnost", kazao je Srećković, istakavši da naša država ulazi u mnogo mirniji politički period, u kome će imati i više vremena i znanja i ekonomskih resursa da vodi odgovorniju politiku prema dijaspori.
On je kao svoj prvi zadatak najavio usvajanje prvog zakona o dijaspori, čime će biti definisana normativna baza za dugoročno vođenje politike prema dijaspori, "koja ne sme imati veze sa dnevno političkim dešavanjima i zavisiti od toga koje stranke sačinjavaju vladu".
Uz to, očuvanje srpskog jezika i ćirilice među našim ljudima u dijaspori, u istorijskom i civilizacijskom smislu, od najvišeg je državnog i nacionalnog interesa, dodao je Srećković.
Na tom projektu, naglasio je ministar, moraju da rade svi državni organi i celokupna društvena zajednica, a država će finansirati učenje srpskog jezika gde god za to postoji potreba i dovoljan broj dece koje žele da uče.
Ministar dijaspore je ukazao da je Srbija vrlo specifična zemlja jer joj trećina ljudi živi van njenih granica (procene su da ih ima između tri i četiri miliona), "zbog čega želimo da u narednom periodu pokažemo, i u ekonomskom i u političkom smislu, koliko nam je važan svaki naš čovek, ma gde živeo".
Ministarstvo za dijasporu će ohrabriti sve one kojima je bliska ideja da se vrate u zemlju jer je državi dragocen povratak svakog iseljenika.
"Srbija je kadrovski osakaćena zbog loše kadrovske politike, vođene dugi niz godina, i zato nam je dragocen svaki od ljudi koji su živeli na zapadu, koji znaju evropski način razmišljanja, poslovanja i ponašanja, i sigurno bi dali pozitivan impuls u razvoju naše ekonomije i završetku procesa tranzicije", kazao je ministar.
Na pitanje da li vojni obveznici koji žive u inostranstvu imaju problema kada dolaze u Srbiju, Srećković je rekao da je poslednje dve godine mnogo liberalniji pristup i ponašanje vojnih vlasti po pitanju naših ljudi iz dijaspore i da oni nemaju problema kada dolaze na odmor u maticu.
"Siguran sam da će takva praksa biti nastavljena i pred predstojeće novogodišnje i božićne praznike", kazao je Srećković, dodavši da će, prema najavama, vojska biti profesionalizovana 2010. godine.
On je kao znak dobre volje države prema našim ljudima u dijaspori naveo i odluku da se konzularne takse smanje i da se time troškovi za izdavanje pasoša izjednače u matici i inostranstvu.
"Od 3. novembra počinje izdavanje novih pasoša u konzulatima u Parizu i Dizeldorfu, a do kraja godine bi trebalo da počne i u ostalim našim konzularnim predstavništvima", naglasio je Srećković.
