"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?... Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod!"Ovim rečima, iz Zaveštanja velikog župana Stefana Nemanje svom sinu monahu Savi, je Svetlana Ilić Marček, nastavnik u Srpskoj školi u istočnoj Švajcarskoj, pozdravila učenike, roditelje, goste u punoj sali Andreas centra u Gosauu, gde je i ove godine održana priredba maturantima u čast.
Pored učenika srpske škole i ovogodišnjih maturanata, prisutni su bili i učenici maturanti iz prethodnih generacija, za koje je ovaj dan susret generacije.
Predivan program, koji su prikazali učenici srpskih škola u Sent Galenu, Gosauu, Ucvilu i Bišofcelu, je zadivio publiku. Na početku programa, naš najpoznatiji pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je na poziv učiteljice proveo deset dana sa decom, pozdravio je goste i decu pesmom "Au, što je škola zgodna". Učenici su, da bi dokazali tačnost tih reči, nastavili da nižu svoju nisku Zdravicom detinjstvu, pozivom na odrastanje, karaokama, plesnim tačkama, dosetkama, glumom. U popularnim karaokama, oprobali su se učenici u pevanju dečjih pesama, a stariji su se oprobali u rok, pop, starogradskim pesmama. Bilo je tu Čole, Ju-grupe, Čamca na Tisi, a za kraj poklon pesma "Zvijezda tjera mjeseca" svim gostima. Pevala su deca, ali i publika.
Pesnik Ršum je još jednom izašao na binu i "Zdravicom spskom narodu", nazdravio sa maturantima. Nakon svečane proslave svi maturanti - njih 20-tak, zajedno sa svojom učiteljicom i članovima Školskog odbora, su otišli u diskoteku Grodonija.
Gost tog dana je bio gospodin Neša Todorović, nekadašnji predsednik školskog odbora, kome je uručen poklon za nesebičan rad u školi dugi niz godina, a koji je ovom prilikom rekao: "Program je pokazatelj rada i kreativnosti naše učiteljice. Prosto, pokazao je koliko rada i truda uloženo da bi sve izgledalo baš ovako. Oduvek sam želeo baš ovakvu sliku da gledam ... i eto želja mi se ispunila. Hvala deci, a posebno gospođi Marček!"
Jezik je duša jednog naroda. Prvo čime se predstavljamo i odajemo uzajamno priznanje o postojanju je jezik. A za jezik su vezani vera i pismo... Duh pravoslavlja je vezan za ćirilicu i ona je, priznaćete, milija našem srcu. Preko ovoga, čini mi se Srbi u Srbiji olako prelaze, ali ljudi koji su se otisnuli preko granice shvataju važnost očuvanja svake, a naročito ove kulturne posebnosti. Zato se trudimo da svi programi kojima se obraćamo publici, budu prepoznatljivi baš po tim posebnostima, tako svojstvenim našem narodu. Jer, kao što reče monah Simeon: "Šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?"
